среда, 22. новембар 2017.

TO (It) - režija Endi Muskieti (SAD) 2017


„To“ Stivena Kinga došlo nam je drugi put kroz film. Onaj prethodni dolazak mi nije nešto legao. Sećam ga se kao kroz maglu. Ovaj novi je dobar. Bio mi je zabavan. Izgleda da mi je posle prve sezone serije „Stranger Things“ neviđeno proradio nostalgični refleks, pa sam počeo da priželjkujem sve što bi me moglo podsetiti na bioskop mog detinjstva. Reditelj ove pristojne ekranizacije se zove Endi Muskieti (ili Muščieti) i nije mi poznat. Prvi put se susrećem sa nekim njegovim filmom. Nije lako snimiti dobar horor, a pogotovu kada se režiser lati nekog kultnog proznog dela kao predloška. Tada je na klizavom terenu i lako može da se samoubije. Ovaj Muskijeti to zna, ali je svoj strah savladao tako što ga je ubio kroz likove sjajnih klinaca koji su uvek provereni recept za uspešan film. Naravno, samo kada su sjajni. Na pamet mi padaju klinci iz filmova „Gunisi“, „Ostani uz mene“ (Stand by me), kao i iz pomenute serije „Čudne stvari“ (Stranger Things).  Čak je pravo iz „Čudnih stvari“ ovde ušetao Fin Volfhard koji igra Ričija Tozijera (Kingov alter-ego u ovom slučaju). Posebno je upečatljiva uloga Beverli Marš koju je odlično odigrala Sofija Lilis. Tu bih prvenstveno pohvalio Muskietija koji se pokazao kao filmski znalac i izborom ove šarmantne Pegi Su skinuo kapu zvezdama tinejdž filmova iz osamdesetih, poput Keri Grin ili Anabet Giš ili Meri Stjuart Masterson. Klovna Penivajsa je odlično odigrao Bil Skarsgard. Možda jednog dana bude veliki glumac kao i otac. U svakom slučaju radujem se drugom poglavlju. Da se plašimo i oslobađamo straha. To je suština onoga što je Aristotel nazvao katarzom.

уторак, 21. новембар 2017.

"Baby Driver" - Едгар Рајт (САД) 2017


Шта се ово дешава са Холивудом? Хајповање, лудом радовање. Таман сам помислио стигло неко ремек-дело као правоверни омаж Волтеру Хилу, кад тамо испеглана индустријска зајебанција. Едгар Рајт инспирисан стиховима Сајмона и Гарфанкла из песме Baby Driver решио је да сними филм, који је у гомили смећа сигурно интелигентнији и упакованији, али је ипак у питању дело које не може да се мери са својим узорима. Јесте гледљив, на моменте забаван, лепе су и те тарантиновске боје, али су ликови као лутке које изговарају текст и реплике без убедљивости која је потребна да би једно филмско дело било магично. У питању је само један жанровски хибрид са вешто снимљеним акционим сценама. Осим тога претрпани еклектични саундтрек, који спаја Jona Spencera&Blues Expolosion и Jonatana Richmana са групом Queen, такође указујe да је у питању још један филм без идентитета који ће брзо бити заборављен.

Ubistvo u Orijent ekspresu - režija: Kenet Brana (SAD) 2017


Bio sam dobronameran kada sam otišao u bioskop. Zato što je u pitanju još jedna verzija klasika Agate Kristi, zato što je režirao Kenet Brana, zato što igra gomila dobrih glumaca. I onda krene film koji vas fino vozi, koji je odlično snimljen, sa gomilom čarobnih scena, ali onda u jednom trenutku krenem da se saplićem i počinjem da zevam. Najbitniji segment jednog krimića koji se odnosi na atmosferu napetosti ovde je zakazao. Kenetu Brani je bilo bitnije da (pre)naglašava svoj rediteljski stil i neke nebitne stvari, nego da se pozabavi suštinskom supstancom ovog žanra. Moja baba bi rekla da je usrao motku, ali opet progledao bih mu kroz prste zbog izbora i truda. Ipak i dalje kao neprevaziđena ostaje verzija Sidnija Lameta iz 1974.godine.




субота, 18. новембар 2017.

Hrišćanstvo i film (razgovor s Vladimirom Kolarićem)

Ljudi vole da pakuju druge ljude i smeštaju ih u konstruisane šablone javnog diskursa. Mnogi intelektualci danas igraju tu dosadnu i jalovu igru. Međutim, postoje ljudi koji ne pristaju na takvu podelu uloga i teško ih je smestiti u neku od fioka. To su ljudi koji misle svojom glavom i koji su svesni slojevitosti i kompleksnosti sveta koji promišljaju. Ljudi koji ne odbacuju religiju, tradiciju i baštinu, već je spajaju sa modernim duhom u cilju traganja za vanvremenskim vrednostima, istinom, lepotom i slobodom. Jedan od njih je teoretičar umetnosti i kulture, pisac i dramaturg Vladimir Kolarić. Ceo intervju na Slovopresu.

петак, 14. април 2017.

Bilo jednom na Bliskom istoku (razgovor s Borisom Trbićem)


Pala mi je na pamet ideja, da u ludilu predizborne kampanje u Srbiji napravim intervju sa Borisom Trbićem i pobegnem, makar na kratko, od kičaste politikantske kaljuge i medijskog horora. Nema veće radosti za čoveka od inspirativnog i pametnog razgovora sa drugim čovekom. U ova današnja vremena, modernih tehnologija, čak i kada se nalazimo na različitim kontinentima, omogućeno nam je da čujemo neku dobru priču.
Pročitajte ceo intervju ovde SlovoPres

недеља, 05. март 2017.

Pikova dama – Pavel Lungin (RUS) 2016


Posle nekoliko odličnih filmova Pavela Lungina (Taksi Bluz, Ostrvo, Dirigent, Car) činjenica je da susret sa novim delom ovakvog autora povlači za sobom izvesna očekivanja. Ono što je odmah uočljivo je spremnost za eksperimentisanjem, menjanjem žanrova, stavljanjem akcenta na složenost priče, fuziju opere i filma, kao i vanserijsko obrazovanje jednog pravog umetnika klasicističkog kova. Novi film nam donosi večnu faustovsku priču baziranu na istoimenom Puškinovom literarnom predlošku i operi Pjotra Iljiča Čajkovskog, koju su zajedničkim snagama napisali Lungin i Dejvid Seidler, scenarista filma The King's Speech.



Priča počinje povratkom operske dive Sofije Mejer (Ksenija Rapoport) u Rusiju, koja je napravila uspešnu karijeru na Zapadu kada je napustila SSSR. Sofija se vraća kao velika zvezda sa namerom da u svom nekadašnjem pozorištu postavi operu „Pikova dama“ P.I. Čajkovskog. Kao tetka mlade operske pevačice (Marija Kurdenevič) koja je u vezi sa ambicioznim tenorom Andrejom ( Ivan Jankovski), Sofija odlučuje da sestričina dobije ulogu Lize, dok je uloga Hermana bila namenjena afirmisanom operskom pevaču, prvaku te operske kuće. Andrej ne može da se pomiri sa tom činjenicom. Kao lik koji pati od kompleksa “golje“, na sve moguće načine pokušava da dokaže Sofiji da je on rođen za ulogu Hermana. Njegova opsesija poistovećivanja sa likom Hermana, kao i želja za uspehom i slavom, vode ga u ludilo u kojem sa velikim zadovoljstvom učestvuje i destruktivna Sofija. Strast je udica na koju se hvata ljudska duša i adut u rukama đavola kada počinje svoju igru sa čovekom.
Iako na momente film ima problema sa ritmom, to nije umanjilo njegovu vrednost. Precizna i čista režija sa upečatljivom fotografijom, diskretnom pozorišnom ikonografijom, daju poseban estetski ugođaj. Napetost i mračniji deo priče dele atmosferu i poetiku sa filmom Black Swan i po tome bi ga, na neki način, mogli posmatrati kao “mlađeg brata“ pomenutog filma Darena Aronofskog.  Lungin je od glumačke ekipe uspeo da izvuče više od maksimuma. Uverljivost kojom su Ksenija Rapoport, Ivan Jankovski i Marija Kurdenevič odigrali svoje uloge, opravdava školski metod Konstantina Sergejeviča Stanislavskog. Pored navedenog, ovo je film koji govori i o onoj divljoj, demonskoj strani umetničkog stvaralaštva, tog drugog lica koje zahteva strast i žrtvu te strasti, kako bi se smisao priče zaokružio. U svakom slučaju Pikova dama je film vredan pažnje i vašeg vremena.

четвртак, 23. фебруар 2017.

Koncert The Cyclist Conspiracy


Beogradski sastav The Cyclist Conspiracy će 25. februara u KC Gradu održati svoj prvi ovogodišnji koncert sa jednom zaista posebnom gošćom – Svetlanom Spajić. Naša svetski poznata tradicionalna pevačica će se pridružiti biciklistima u izvedbi specijalnog seta grčkih tradicionalnih i urban folk pesama, a kao podrška su najavljeni Hotel Makedonija. Koncert počinje tačno u 21h (iz organizacije poručuju da kašnjenja neće biti!), a ulaz je 250 dinara. Prenosimo zvaničnu najavu benda:
Apokaliptični kabare Male braće i sestrinstva “Velos” vam ovog februara donosi nova ezoterična i kafanska prikazanja u predstavi za tri groša! Od slavnih satolomaca 19. veka, preko dragulja kraljice Ningrum i prerijskih iskušenja Jozefa K. sve do crne hronike mangaske mafije i dionizijskog krešenda u vidu istinskog helenskog spektakla! U slavu Grčke, majke Balkana, sa biciklistima će ovaj put nastupiti i jedna zaista posebna gošća - Svetlana Spajić, naša svetski poznata tradicionalna pevačica! Svetlanin glas vaistinu svetli, kao čarobni fenjer iz Konstantinopolja, donoseći blage vesti u ova mračna i smutna vremena!
Ali to nije sve! Sveopštim bahanalijama pridružiće se i aveti devetnaestovekovnih kafana  - Hotel Makedonija - nečuvena fuzija, blasfemični savez, biser sajklogradskog melosa kalemljen na ritmovima starovlaškog panka; patuljci, mamuti i vintažna žena! Neka pljušte flaše!