понедељак, 4. април 2016.

Iggy Pop - "Post Pop Depression" (2016)


Borislav Pekić je u jednoj svojoj priči napisao da ima ljudi čiji je život trag vrelog železa u tle utisnut. Gde stupe, pod njima gori. Kad minu, dim spaljene zemlje dugo još vređa oči. Oni su bića vatre, kaže Pekić, vatra je njihov element, njihova priroda i subina. James Newell Osterberg Jr., alias Iggy Pop, jedan je od tih ljudi. Pedeset godina na sceni. Impresivna biografija sa usponima i padovima. Pravoverno svedočenje rokenrola, mitsko poglavlje sa The Stooges, sedamnaest solo albuma i još mnogo toga što prati ovog žilavog čoveka, čije pesme mnogima od nas, znače mnogo više od običnih pank-rok pesama. Iako u rokenrol panteonu postoji mnogo grandioznih figura, mirne duše mogu reći da je za mene Iggy Pop jedna od najvećih. Njegovo mesto je posebno i ne može ga niko drugi ni zauzeti, ni preuzeti. S obzirom da je najnovijim albumom najavio povlačenje, mogu samo duboko da se naklonim njegovoj odluci, jer beskrajno sam mu zahvalan na celom opusu.


Post Pop Depression je sedamnaesti Popov album. U pitanju je ploča koju je snimio sa pratećim bendom, koji čine poznati alternativni muzičari Josh Homme (Queens of the Stone Age, Eagles of Death Metal ), Dean Fertita (Queens of the Stone Age) i Matt Helders (Arctic Monkeys). Snimljena je tajno, u periodu od januara do marta 2015. godine, u srcu kalifornijske pustinje Joshua Tree, u studiju Rancho De La Luna, kao plod saradnje Popa i Hommea. Sastoji se od devet pesama od kojih su neke dobre (In the Lobby, Vulture), neke odlične (Break into Your Heart, German Days, American Valhalla), a neke neprocenjivi biseri (Gardenia, Chocolate Drops, Sunday, Paraguay). Još uvek je dominantan taj jebački bariton koji suvereno vlada situacijom. Prilikom višednevnog vrtenja svih ovih pesama, stekao sam utisak da se Iggy Pop umorio od dehumanizovanog savremenog sveta i da svoje nezadovoljstvo veoma dobro artikuliše kroz svoje stvaralaštvo. Primetan je bol zbog smrti braće Ashton, a verovatno i saznanje da je Bowie u tom periodu bolovao od neizlečive bolesti. 

Post Pop Depression je jedna herojska ploča, koja nam u ovim pokvarenim vremenima može olakšati pakao u kojem živimo. Gi Debor i situacionisti su još pre pedeset godina govorili da mi živimo u društvu spektakla. Svet je preplavljen lažnom umetnošću i jeftinom zabavom. U takvoj atmosferi leluja bez smisla i cilja. Teško je opstati, a ne poludeti, i zato su ovakve ploče nešto što nam pomaže. Iggy Pop je bez sumnje iscelitelj. 

Dedicated to M.



2 коментара: